Koju plombu izabrati, crnu ili belu?

Često nas pacijenti pitaju – Koju plombu izabrati, crnu (amalgamska plomba) ili belu (kompozitna plomba)? Koja plomba je trajnija i bolja? Šta sa živom u amalgamskoj plombi? Odgovore na ova pitanja možete naći dalje u tekstu.

Sastav zubnih plombi

Amalgamska plomba (crna plomba)

Amalgam je bilo koja legura koja sadrži živu.

Više od 150 godina amalgam služi kao siguran, izdržljiv i pristupačan materijal u restaurativnoj stomatologiji. Amalgam koji se koristi za ispune “crne zubne plombe” u stomatologiji je mešavina metala, tečne (elementarne) žive i praškaste legure uglavnom sastavljene od srebra, kalaja i bakra. Činjenica da njegova formulacija uključuje živu izazvala je potencijalnu zabrinutost za zdravlje i životnu sredinu. 

Kompozitna plomba (bela plomba)

Kompoziti su trodimenzionalna kombinacija najmanje dva različita materijala povezana jasno prepoznatljivom vezom.

Kao i kod drugih kompozitnih materijala, dentalni kompozit se obično sastoji od oligomerne matrice na bazi smole I neorganskog punila. Za poboljšanje veze između matrice i neorganskog punila koristi se sredstvo za spajanje kao što je silan. Kompozitna plomba “bela plomba” je biokompatibilna.

Prednosti i nedostaci zubnih plombi

Kao i svaki materijal, amalgamske i kompozitne plombe imaju svoje prednosti i mane.

Prednosti i nedostaci amalgamske plombe

Amalgamska plomba – prednosti

Amalgam je legura koja je tolerantna na širok spektar kliničkih uslova postavljanja i umereno tolerantna na prisustvo vlage tokom postavljanja. Dakle, za postavljanje amalgama nije neophodno apsolutno suvo radno polje. To znači da je pogodan u situacijama kada postoji krvarenje desni ili pojačano lučenje pljuvačke.

Amalgam je nakon vezivanja vrlo otporan na pritisak žvakanja i dugotrajan. Upravo je zbog svoje otpornosti posebno pogodan kada postoji velika šupljina u zubu koju treba nadoknaditi.

Živa i srebro koje su sastavni deo amalgama imaju svojstva bakteriostatskog agensa. To znači da sprečavaju razvoj bakterija koje se nalaze na njihovoj površini. Zbog toga se često nakon skidanja amalgamske plombe ispod nje ne nalazi karijes.

Ispitivanje amalgama u Novoj Engleskoj (NECAT), nasumično kontrolisano ispitivanje, dalo je rezultate „u skladu sa prethodnim izveštajima koji sugerišu da je dugovečnost amalgama veća od dugovečnosti kompomera na bazi smole na ​​mlečnim zubima i kompozita na stalnim zubima. Za kompomere i kompozite je bila sedam puta veća verovatnoća da će zahtevati zamenu.

Još neke prednosti amalgamske plombe koje vredi spomenuti su i kraće vreme postavljanja i ekonomska pristupačnost.

Amalgamska plomba – nedostaci

Glavni nedostatak amalgamskog ispuna je njegov izgled, odnosno estetika. Amalgamska plomba je sive boje, a vremenom postaje tamno siv. S toga se ne preporučuje za prednje zube.

Stres koji trpi zubno tkivo ispod amalgamske plombe je veći, te se može desiti da deo vašeg zuba pukne, a amalgam i dalje stoji. Još jedna mana amalgama je što se ne vezuje za zubna tkiva. Pošto se amalgam ne vezuje za zub, mora se na neki način obezbediti njegova stabilnost i “držanje za zub” kako ne bi ispao. To stomatolog postiže davanjem određenog oblika šupljini u koju se ubacuje plomba. Da bi se postigao oblik pogodan za amalgam plombu, često je neophodno ukloniti i deo zdravog tkiva zuba.

Živa u amalgamskoj plombi – Većina dokaza i studija pokazuje da izloženost živi iz zubnog amalgama ne dovodi do negativnih efekata na zdravlje u opštoj populaciji. Izloženost živi može predstavljati veći zdravstveni rizik kod određenih grupa ljudi, koji mogu biti podložniji potencijalnim štetnim efektima koji su generalno povezani sa živom. Ove visokorizične populacije uključuju:

• Trudnice i fetusi u razvoju;
• Žene koje planiraju da zatrudne;
• Dojilje i njihova novorođenčad i odojčad;
• Deca, posebno mlađa od šest godina;
• Ljudi sa već postojećim neurološkim oboljenjima;
• Ljudi sa oštećenom funkcijom bubrega;
• Ljudi sa poznatom povećanom osetljivošću (alergijom) na živu ili druge komponente (srebro, bakar, kalaj) zubnog amalgama.

Prednosti i nedostaci kompozitne plombe

Kompozitna plomba – prednosti

Glavna prednost kompozitne plombe u odnosu na tradicionalne materijale, kao što je amalgam, je poboljšano oponašanje izgleda i boje zubnog tkiva. Kompozitni ispuni su izrađeni u širokom spektru boja zuba, što omogućava skoro zuba. Ovo je od posebnog značaja za popravku prednjih zuba, gde je važno postići visoku estetiku.

Kompozitne plombe se mikromehanički vezuju za zubna tkiva. Ovo jača strukturu zuba i vraća njegov prvobitni fizički integritet. Činjenica da su kompozitne plombe “zalepljene” za zub znači da nema potrebe da se uklanja i deo zdravog tkiva zuba, već samo karijes. To dalje omogućava minimalno invazivne intervencije na zubima, sa značajnom uštedom zubnog tkiva.  

U nekim situacijama, kompozitna restauracija se može ponuditi kao manje skupa (iako je moguće manje izdržljiva) alternativa zubnoj kruni. Kompozitne plombe se mogu koristiti za popravku napuknutih, slomljenih ili istrošenih zuba koji se ne bi mogli popraviti upotrebom amalgamskih ispuna.

Kompozitna plomba – nedostaci

Skupljanje kompozita i sekundarni karijes – U prošlosti, kompozitne plombe su pretrpele značajno skupljanje tokom očvršćavanja. Skupljanje dozvoljava mikropropuštanje, koje, ako se ne uoči rano, može izazvati sekundarni karijes (naknadno propadanje), što je najznačajniji nedostatak kompozitne plombe. Danas postoje kompoziti poboljšanog sastava kao i tehnike njihovog postavljanja koje smanjuju procenat skupljanja ispuna. Dobra zubna higijena i redovni pregledi takođe mogu ublažiti ovaj nedostatak.

U nekim situacijama kompozitne plombe možda neće trajati toliko dugo kao amalgamske plombe pod pritiskom žvakanja, posebno ako se koriste za velike kvarove.

Još jedan od nedostataka je neophodnost apsolutno suvog radnog polja. Zub mora biti potpuno suv (bez pljuvačke i krvi) kada se smolni materijal nanosi i očvršćava. Bočne zube (molare) je teško održavati suvim. Održavanje pripremljenog zuba potpuno suvim takođe može biti teško kod  saniranja karijesa na ili ispod linije desni. Rešenje ovog nedostatka je upotreba koferdam gume, koja obezbeđuje apsolutno suvo radno polje.

Zbog ponekad komplikovanih procedura postavljanja i potrebe da se pripremljeni zub održi apsolutno suvim, kompozitnim restauracijama može biti potrebno i do 20 minuta više od postavljanja amalgamskih ispuna. Duže vreme u stomatološkoj stolici može testirati strpljenje dece, što otežava proceduru za stomatologa.

Zaključak

Prednosti crne plombe

• ekonomski pristupačna
• veoma izdržljiva
• pogodne kada nedostaje više od pola zuba
• kraće veme postavljanja
• živa i srebro u crnoj plombi imaju bakteriostatski učinak

Nedostaci crne plombe

• estetski nepogodne za prednje zube
• ne vezuju se za zubnu strukturu
• potrebno je ukloniti i deo zdravog tkiva zuba da bi stajala
• sadrži živu

Prednosti bele plombe

• visoka estetika
• vezuje se mikromehanički za zub
• štedi zubno tkivo
• biokompatibilna
• pogodna za prednje zube

Nedostaci bele plombe

• malo skuplja od crne
• manje otporne
• duže vreme postavljanja
• prilikom stvradnjavanja se stvara mikropukotina

Iz navedenih prednosti i nedostataka, i jednog i drugog materijala za plombe, može se zaključiti da nije sve crno-belo. Postoji mnogo faktora koji utiču na izbor plombe, od veličine kaviteta, poznavanja tehnike postavljanja ispuna, važnosti estetike pa sve do preosetljivosti organizma na sastav ispuna. S toga je najbolje konsultovati se sa vašim stomatologom oko izbora plombe.